Kagami biraki je Šinto ceremonija kojom se u Japanu obeležava početak Nove godine ili velika životna promena ili neki veliki početak. Veruje se da ove ceremonija donesi sreću u budućnosti i sa dubokim korenima u japanskoj mitologiji i Šintou, Kagami biraki se danas praktikuje u celom Japanu. Pored toga što se obavlja na početku kalendarske godine Kagami biraki se obavlja i na venčanjima (definitivno velika životna promena), poslovnim proslavama, cermenijama otvaranja objketa ili projekata ili pri započinjanju sportskih takmičenja.
Šta je Kagami Biraki – ceremonija otvaranja „ogledala“
Kagami Biraki se piše sa dva kanđija
Kagami (鏡) koji znači ogledalo
Biraki (開き) koji znači otvaranje.
a sama ceremonija podrazumeva lomljenje kolača od pirinča koji se naziva Kagami Mochi (鏡餅). Ovaj kolač simbolizuje ogledalo u kojem se ogledamo i sagledavamo godinu za nama. Tradicionalno se Kagami mochi sastoji od dva okrugla kolača od pirinča povezanih trakom od morske trave, ukrašen suvom japanskom jabukom i pomorandžom na vrhu. Ceremonija podrazumeva lomljenje ovog kolača drvenim čekićem i deljenje komadića koje prisutni pojedu. Veruje se da će im to doneti sreću i zdravlje u sledećem periodu. Kagami biraki se danas praktikuje u danima posle nove godine u domaćinstivima i dođoima širom Japana.
Postoji i druga varzija običaja gde se umesto Mochija otvara okrugli drveni poklopac bureta sakea drvenim čekićem (kizuchi) i zatim se sake pomoću kutlače (hishaku) sipa u šolje (masu). Dok se Mochi koristi za obeležavanje Nove godine, bure sakea se otvara na svadbama, poslovnim prilikama i sportskim događajima
Kagami Biraki i borilačke veštine
Nastanak ovog običaja vezuje se za četvrtog šoguna iz klana Tokugava koji je održao prvi Kagami biraki, otvorivši bure sakea, veče pred odlučujuću bitku, da bi prizvao njen povoljan ishod i ohrabrio vojsku. Bitka je dobijena a običaj se brzo proširio među samurajima u 17. veku.
Koreni za ovaj običaj sežu dalje od 17. veka i doboko su vezani za Šinto religiju, ali ono što je izvesno je da je Mochi kolač bio korišćen za ishranu samuraja na dugim vojnim pohodima. Ovaj kolač od suvog i tvrdog pirinča se teško kvario i najverovatnije je više nego jednom predstavljao jedinu hranu za putujuću vojsku samuraja. Lako uočljiva simbolika, kolača od koga bi često zavisio život vojnika na dugim pohodima, učinila je ovaj kolač logičnim izborom za važnu ceremoniju. Drugi razlog je okrugli oblik koji podseća na ogledalo, jedan od svetih predmeta Šinto religije.
Kagami biraki je nastavio da se praktikuje i u periodu mira, više se nije priželjkivala sreća u boju već sreća u narednom periodu i proširila se sa ratnika na cela domaćinstva. Par dana pred Novu godinu samuraji bi postavljali Mochi i vršili obred ispred oružarnice ili ispred svojih oklopa (Yorai), da bi umilostivli božanstva i odali počast oružju i oklopima koje su nosili. Njihove žene bi obred vršile u kući, ispred ogledala koje su koristile. Na sam dan Kagami Birakija celo domaćinstvo se oklupljalo i svi zajedno bi čistili, glancali i polirali oružje i oklope, pre same cermonije.
Kagami biraki se održavao i da bi se označio prijem dečaka među odrasle i pre nego što bi samuraji koristili novi oklop.
Kanō Jigorō, osnivač džudoa, je 1884. godine održao je prvi Kagami biraki u modernom periodu, u želji da obnovi duha i posvećenost vežbanju u Novoj godini, kod sebe i svojih učenika. Uskoro se ovaj običaj proširio na ostale japanske borilačke veštine, između ostalih karate, aikido, ju jutsu, da bi u većini dođoa postalo uobičajno da se za prvi trening u Novoj godini održi Kagami Biraki i njime se pročistio duh i obnovila posvećenost vežbanju.
Kagami biraki se održava 11. janura ili 15 januara, u zavisnosti da li se po Gregorijanski li lunarni kalendar, mada se u dođima često bira i datum prvog treninga u godini. U nekim dođoima pripreme počinje par dana pre Nove godine kada se ceo dođo čisti, vrše se sitne opravke i generalno se sve dovodi u red pred Novu godinu.
Tradicionalno se u Nippon Budokan održava Kagami biraki – Budo Hajime uz prisustvo i demonstracije 9 veština koje se smatraju Budoom (Kyudo, Kendo, Karatedo, Naginata, Sumo, Jukendo, Aikido, Shorinji Kempo i Judo) Budo Hajime znači “Budo početak”, i označava početak sa treninzima u Novoj godini.
Aikido i Kagami biraki
U Asahi Shimbun Dojo 1934. godine dokumentovano je održavanje Kagami biraki ispred Moriheja Uešibe što ne znači da se ona nije održavala i ranije. Ono što je sigurno je da se ova tradicija nastavila i do današnjih dana i održava se u Hombu dođou druge nedelje u januru.
Specifičnost vezana za Aikido je da se na Kagami biraki ceremoniji u Hombu dojo-u dodeljuju Dan zvanja u aikidou i po tome većina aikidoka zna i prvi put je čula za Kagami biraki, ali sama ceremonija proteže se kroz ceo dan, obuhvatajući i pravljenje i lomljenje Mochi kolača, druženje između učesnika i aikido demonstraciju.
Rano ujutro okupljaju se instruktori Hombu dojo-a koji zajedno sa Doshuom i članovi Uešiba porodice na tradicionalni način prave Mochi. U pravljenju kolača učestvuju svi, a neki od učesnika to rade u aikido giju. Zatim se prave mali Mochi kolači za popodnevnu ceremoniju.
Ceremonija počinje poslepodne, otvara je Doshu koji se prisutnima obraća govorom u kojem čestita Novu godine i osvrće se na godinu za nama. Posle njega prisutnimase obraćaju i prisutni istaknuti majstori. Nakon toga sledi kratka aikido demonstracija koji izvodi Doshu a potom proglašenje Dan zvanja. Ceremonija se završava druženjem uz sake i mochi kolač.
Poreklo Kagami birakija u japanskoj tradiciji
Očigledno je da sam prevod naziva „otvaranje ogledala“ ne daje mnogo odgovora bez poznavanja japanske mitologije i Šinto religije.
Ogledalo, zajedno sa mačem i draguljom u obliku polovine Yin i Yang simbola, predstavlja tri Sveta blaga Šinto religije, koja poredstavljaju tri osnovne vrline: hrabrost (mač) mudrost (ogledalo) i dobrotu (dragulj). Po Šinto tumačenju ogledalo omogućava da se stvari vide u pravom svetlu, bile one dobre ili loše. Ogledalo se često nalazi na centralnom mestu u šinto svetilištima jer je to mesto na kojem sede božanstva. Za vreme novogodičnjih praznika Toshigama-sama (božanstvo Nove godine) posećuje svako domaćinstvo i seda na ogledala – Kagami Mochi. Po završetku praznika Toshigama-sama odlazi a porodice lome Kagami mochi prstima ili drvenim čekičem i pojedu jedan komadić kolača.
Iako nama logičnije zvuči da se kolač „seče“ ili „lomi“ umesto toga koristi se reč „otvaranje“ da bi se izbegla reč sečenja koje podseća na sepuku kod ratnika (bushi-ja) kao i reč lomljenje.
Sam običaj verovatno vuče korene iz agrikulturnog nasleđa Japana gde je ovakva vrsta darivanja bila uobičajna da bi se odobrovolji Toshigama-sama i obeležilo obnavljanje zemlje i prinosa. U nekom trenutku ovaj običaj se preneo na samurajsku kastu koja ga je povezivala sa obnavljanjem duha predaka , kroz ovaj čin a žene samuraja su radi sreće Mochije počele a stavljaju u sve prostorije u kućama. Ovaj običaj se zadržao i danas pored toga što u Japanu Kagami mochi zauzima mesto koje u zapadnoj kulturi zauzima božićna jelka, mali Mochiji se mogu naći u svim prostorijama japanskih domova.
